Prvoga dana , bio sam pometen
seme zita razbacano ,
po besno vrelom kamenjaru
suvisno uzaludan,
bludan ,
neprisutan , tu gde jesam ...
"niodkudan" .!
Drugoga dana , sam se izmigoljio na stepenik ,
trag budjavoga znoja i prokislosti ,
odavao je glad za zenom , zedj za zeljom ...
culnost ... leprozni cemernik ...
koji sebe samog spotice i potire
usta neeema , suva ... vapajem , govorile su ruke
-dok u mislima bi promicalo ... ; zar slucajno je ovo sve ?
Trecega dana , sam hodao nad ponorom !
pri tom krt i lomljiv kao suva , nagorela grana
po konopu dana i snevanja,
izmedju suma i gomila betona
na sred trapeza ... a sa krajeva ...
na jednome , obasjane misli
i sa drugoga , slepila bezdana .!
Cetvrtoga dana , vec sam uzdiso duboko
rastresao glavom mahnito ko mula
kako utab'o bih misli i sagledavanje siroko ...
da svaki kamen nigde nije isti
i da voda bistra samo zdrava je na oko !
Tumbajuci misli svoje , razbudjivo cula
; - da "neka" tamo nula ,
nikad nije jedan ,
- a tamo "neko" jedan ...,
uvek moze biti nula ?!?
Petoga dana , sam trcao dolinom
u sumi disao svom silinom ... skakao s' visinom ,
sjedinjavao s' divljinom .
Postio sa slascu
a mazao se s' mascu
kup'o se po ledu , snegu
i potpuno go , pred hiljadama odevenih
bez zrna stida... Ja bitisao sam , na bregu .!!!
Sestoga dana , sve one mi drage rane
u oziljke preobrazile se,
mimikrijom iznudjene...
sve melemima premazane .
Da , da... priznadoh tad sebi
Strast me strasno zgazila po dusi
kada jurcas bezglavo , vrtis se u krug
a tako nikud nema kraja ,
i spirala smisla , sva se rusi ,
i rasparcano kruni...
a krunivo te guuuusiiii .........
I Ti ostajes nem !
Poslednji !
Telo ti se susi
Sve lenji si i lenj !
Sedmog dana , zacudo , bio sam celovit ?!
Dno i korak u visine...
mozda dva
ali sam se izdigo sa dna .!!!
Pronasao u sebi ono cedno bice
fetus ogoljeni , u posteljici netaknut ,
neukaljan...
nedostizno , daleki "nad-covek" !
Jedro svega , "nevidnoga"
i sve postalo je kristal ,
da gladni , mogu negde biti siti
da radost jeste , samo cas u danima tuge
zato tuga je i veca ,
pa i tako treba biti .?
Jezgro je, da shvatati,
nije sto i razumevati ,
da budan biti neznaci i videti ,
a videti nije jednako sa znati ,
i sve ovo samo moja svesnost jeste
sto tek ubran pupoljak je ,
sa drveta spoznanja ,
i na putu beskrajnosti ,
tek kora drveta istog ,
sveopsteg saznanja !
Mog , nad sobom samim ,
izdizanja !
I u meni , tudjih... zarad njih ,
poniranja ?
…HEKS - A – SENS---
Nema komentara:
Objavi komentar