Od kolotečine do iluzije

  Kada slušam , blistavo i sjajno

  i pevajući prizivam...

  ptice danju, 

  noću svitce...

  da oko mene lete,

  Tad' su mi na dlanu,

                   vile ko ljubimice.

  A o grudima mi vise,

                   ispunjenja, epolete.

   

  Kada devojački osmeh,

  ispisuje , kroz etar,

                  požude harmonije!

  Od smrknutoga čela,

                       gnevnog 

  Do melodije sa klavira  

                         belog,

  Čitavog me sjajem mije.

  Od kolotečine - do Iluzije...

  Kada neko kazuje 

  drevnom mržnjom 

  ko guslama...

        drenom ožučenim!

  Moje ruke tada , ne miluju,

  Niti baršunasto , harfe sviraju...

  Već u Bič, Malj i Tamnu Guju,

  Što po vatri i po ledu,

  moje srce umiljato, 

  u gvozdeno oblikuju

  i kroz trnje jave, teše i krti se 

  kroz bes topuza od krvi  

  koji svakog dana kuju,

  i žuč , i srdžbu bljuju, isijavaju 

  i neprestano pljuju ! 

             …Heks – A – Sens---