Kad se kaže, kako nekog sreća prati, samo se površno nekom daju epiteti bez dubljeg analitičnog upliva.
Ne!, njega ne prati nikakva sreća, već je toliko, ili dovoljno promišljen, moćan u sagledavanju sleda događaja...ili uzročno – posledničnih manifestacija.
Nadprosečno darovit u tumačenju ljudske prirode...i još po nešto, što ga dovodi do toga da zna kada treba stati, kada treba krenuti svim silama, strateško – taktički razložiti svoje bivstvo, da za sve svoje padove, ranjavanja i okrznuća, nema nikakve potrebe da krivi ikoga...do sebe samoga !!!
Treba znati ćutati kada je to nužno, i biti najglasniji kada to isto treba. A to jeste Mudrost!
Svako je tako množilac i svoje sreće i svoje nesreće...u brzopletosti, naivnonsti, needukaciji, samoživosti, osećaju nesreće(čak i kada za to objektivno postoje opravdani razlozi) isključivo subjektivnom doživljanju svega oko sebe, u preteranoj exponenciji...jeste pad...kad tad...
Zbeg od čestih padova...jeste u onome što prvo navedoh kao vrlosti, mada možda za nekog su to i mane...vrlo moguće...
...Heks - A - Sens---
Nema komentara:
Objavi komentar