Svakoga jutra drugi čovek sviće
ista postelja , krevet i lampion
papuče i tepih , i stari bade mantil...
navlači na sebe, nekad s mukom ,
sporo i lenjo , nekad ko' šampion...
skakutavo i žurno
Jutro je svako baš isto po sebi
dali je hladno , dal' sunce je ili tmurno
Mirišljavo bilje u večernje sate
Dete iz komšiluka , bezbrižno plače
Neizvesnost jutra... kao okean burno...
A iz sna... u talase , onaj čovek bačen
...Heks - A - Sens---
Nema komentara:
Objavi komentar